Budimo u kontaktu - pratite nas preko društvenih mreža

OTVORENI SMO SVAKOG DANA ZA DRUŽENJE SA životinjicama

POSETA ►

Slika dana

Američka tačkasta štuka, Spotted gar (Lepisosteus oculatus). Živi u rekama centralne Amerike i u Javnom alvarijumu i tropikarijumu Beograd.

Pogledajte video

U Javnom akvarijumu i tropikarijumu Beograd, možete videti moćne pirane Amazona, prelepe ribice Nema, Dori i Bubless, kameleone koji menjaju boju, krabe, kornjače, zmije i dr.

Pratite nas na našem YouTube kanalu i gledajte šta se dešava u ovoj plavo-zelenoj oazi.

Ribe (Pisces)

Gmizavci (Reptilia)

Ptice (Aves)

Prema broju vrsta, ribe predstavljaju najbrojniju grupu kičmenjaka; skoro polovina od ukupnog broja svih kicmenjaka otpada na ribe.

Ribe su organizmi koji gotovo isključivo žive u vodi. Naseljavaju sve tipove slatkovodnih i marinskih tipova staništa. Susreću se u visokoplaninskim izvorima i jezerima, kao i u velikim morskim dubinama. Neke vrste riba zive u vodama koje su blizu tačke zamrzavanja, a neke pak u toplim izvorima.

Ribe dišu uz pomoć škrga, specificnih organa za razmenu gasova koji se nalaze sa strane, iza glave.

U zavisnosti od tipa staništa i načina života, oblik tela je određenog oblika. Ribe koje zive u brzim vodama imaju snažno mišicavo telo, dok se ribe mirnih voda obično odlikuju bočno spljoštenim telom. Telo onih riba koje zive na dnu je spljošteno u leđno-trbušnom pravcu.

Razlikuju se ribe sa hrskavičavim (Chondrichthyes)  i ribe sa koštanim skeletom (Osteichthyes).

Gmizavci su prvi pravi kopneni kičmenjaci koji su se u potpunosti prilagodili na način života na kopnu. Ovim organizmima za razmnozavanje voda nije potrebna. U vezi sa prilagđenosti na život na kopnu, razvile su se specifične pločaste tvorevine- rožne krljušti, koje imaju funkciju u sprečavanju gubljenja tečnosti iz organizma. Sa izuzetkom nekih vrsta koje nemaju razvijene zube, svi ostali gmizavci su grabljive životinje sa dobro razvijenim zubima. Gmizavci su organizmi sa promenljivom telesnom temperaturom, njihova temperature zavisi od temperature okoline u kojoj žive. I zbog toga gmizavci naseljavaju staništa u toplijim klimatskim oblastima.

U današnje gmizavce spadaju gušteri (Lacertilia),  zmije (Ophidia) i kornjače (Testudines).

Ptice naseljavaju čitavu planetu Zemlju, moguće ih je pronaći na svim kontinentima od Severnog do Južnog pola. Naseljavaju sve tipove staništa; od najviših planina, šuma do livada. Naseljavaju delove (oko) reka, jezera, bara i mora.

Osnovna odlika ptica je prisustvo pera, specificne rožne tvorevine. Pticama je vilica modifikovana u kljun koji je bez zuba. U zavisnosti od oblika kljuna moguće je predpostaviti i tip hrane koju ptica koristi u ishrani. Sve ptice poležu jaja sa cvrstom ljuskom. Prednji par ekstremiteta je modifikovan u krila koja primarno imaju ulogu u letenju. Razlikuju se ptice koje su izuzetni letači i one ptice koje su tu sposobnost izgubile, te vrste krila i dalje imaju ali ih koriste za obavljanje drugih radnji (npr. plivanje).

Insekti (Insecta)

Vodozemci (Amphibia)

Sisari (Mamalia)

Kada je u pitanju brojnost i raznovrsnost vrsta, insekti predstavljaju najinteresantniju klasu unutar zglavkara. Od ukupnog broja vrsta svih organizama koji naseljavaju Zemlju, čak 2/3 otpada na insekte. To je otprilike oko 800 hiljada vrsta, koje su do sada opisane, otkrivene. Međutim, mnogi naučnici veruju da još uvek nije opisan veliki broj vrste, te broj vrsta insekata procenjuju na 10 do 30 miliona vrsta.

Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Osim po velikom broju vrsta samih insekata, insekti dominiraju i po brojnosti jedinki unutar vrste.

Insekti naseljavaju sve kontinente i sve tipove staništa.

Imaju značajnu ulogu u prirodi kao oprašivači biljaka, mnogi su „štetočine“ poljoprivrednih i šumskih kultura ali i paraziti čoveka i drugih životinja.

To su organizmi sa tri para nogu, dva pra krila, kod onih vrsta koje krila poseduju i sa telom izdeljenim na glavu, grudi i abdomen.

Na osnovu tipa razvića, insekti se dele na dve grupe: na insekte koji imaju direktno razviće i na one insekte koji prolaze kroz metamorfozu.

Unutar same klase insekata moguće je razlikovati dve podklase. Prvu podklasu čine insekti koji nemaju krila (Apterigota), a u drugu klasu spadaju insekti sa krilima (Pterigota).

Vodozemce je moguće pronaći na svim kontinentima, sa izuzetkom Antarktika, od umereno hladnih do tropskih klimatskih zona

To su  prvi kopneni kičmenjaci koji se javljaju u evoluciji živog sveta.

Zbog svog načina razmnožavanja vodozemci su ostali vezani za vodena staništa. Naime, jaja i larve se razvijaju u vodi, dok kao odrasle jedinke žive na vlažnim mestima, pored vode. Poseduju pluća. Međutim, njhova koža, koja je bez skeletnih elemenata ali sa izraženim rožnim slojem, je vrlo važan organ u razmeni gasova. Vodozemci su organizmi sa promenljivom telesnom temperaturom.

Današnju klasu vodozemaca čine tri osnovne grupe, i to: repati vodozemci (Caudata), vodozemci bez repa (Anura) i beznogi vodozemci (Gymnophiona).

Najveći broj vrsta sisara naseljava kopnene ekosisteme, ali postoji i određeni broj vrsta koji se jednako dobro prilagodio na uslove života u vodenim ekosistemima.

Najuočjivija osobina sisara je prisustvo dlake tj. krznenog omotača koji ima funkciju u održavanju telesne temperature organizma (termoregulacija). Te stoga, sisari se odlikuju stalnom telesnom temperaturom, temperaturom koja ne zavisi od uslova spoljašnje sredine. Još jedna važna osobina sisara je i prisustvo mlečnih žlezda uz pomoc kojih ženke stvaraju mleko, koje služi za ishranu mladunaca.

Klasa sisara je po građi (anatomskim i morfoloskim osobinama) i po načinu života veoma raznovrsna grupa organizama. Sisari se dele u tri osnovne podklase, i to: kljunari (Monotremata), torbari (Marsupialia) i sisari sa posteljicom (Placentalia).

Klub Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograd

Učlanite se u klub  Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograd

 

Kartica kluba, pored činjenice da uplatom članarine pomažete rad Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograd, omogućava i brojne benefite.

 

Možete izabrati zlatnu, srebrnu, standard i prijatelj karticu.

 

Svaka kartica omogućava niz pogodnosti.

 

Saznajte više ►►►

Generalni sponzor

Hranu za naše životinje obezbedili

 

Javni akvarijum i tropikarijum Beograd | Milenka Vesnića 3 | 11000 Beograd

Radno vreme | Tel/Fax: 011 26 60 843 | GSM: +(381) 63 65 47 84

 

Javni akvarijum i tropikarijum Beograd | Copyright © 2015/2016

Submitting Form...

The server encountered an error.

Poruka poslata.